Fotografija govori kao 1000 reči
ali ne bilo kakva fotografija

Nefotogeničnost ne postoji

izvor: Vidoje Mojsilović, " Fotografija - od ideje do realizacije "

 

Jednostavan način da se uvek bude zadovoljan svojim fotografijama jeste da se samo snimaju fotogenični motivi. Nefotogenični motivi zapravo i ne postoje, samo ih fotografovo neznanje stvara takvim. Od prilaženja motivu zavisi njegova "fotogeničnost" koju je lako postići ako se zna šta treba da se izbegava, a to su:

Živopisni pejzaži i objekti

Fotograf se vrlo često prevari kada snima pejzaže. Boje moraju da budu različite po vrednosti a ne po nijansama, jer se inače, u crno-beloj fotografiji dobije siva, anemična površina. Ukoliko je još i sunce iza leđa fotografa, neuspeh je neminovan: divna zelena polja, šume, livade i plavo nebo - sve će to na fotografiji da izgleda sivo i jednolično. Pejzaž mora da ima dubinu i atmosferu.

Nezainteresovanost za čoveka

Pejzaži bez prisustva čoveka deluju statično i  obično su tada ograničene lepote. Mnoge fotografije su dobile u kvalitetu upravo zbog uvođenja ljudskih elemenata. Pri tome, ljudi treba da se prikažu kakvi jesu, a ne kakvi su kada stanu pred kameru. Ako je fotograf prvenstveno zainteresovan za scenu, onda ljudske figure moraju da budu podređene njoj, a ne da dominiraju scenom.

Monotone stajne tačke

Jedna od najvažnijih stvari u fotografiji jeste izbor stajne tačke. Svakom fotografu treba da bude cilj da beži što dalje od monotonog snimanja iz normalne visine kamere.

Nekontrastni objekti

Ovakvi objekti na fotografiji deluju neplastično, dvodimenzionalno. Kontrast objekata postiže se, između ostalog, pravilnim osvetljenjem i rasporedom svetlih i tamnih površina. Sem u izuzetnim slučajevima, svaki objekat bez senki delovaće "ravno" i bez živosti.

Široke panorame

Izbegavajte prekrasne predele koji oduševljavaju svojim velikim prostranstvom i širinom, jer će na fotografiji ispasti znatno umanjeni i izgubljeni. Fotogeničnost takvih predela postiže se ako se njihova veličina i prostranstvo uporedi sa nekim objektom poznatih dimenzija.

Pretrpanost fotografije

Mnogo detalja na slici čini je nefotogeničnom. Stvara se konfuzan utisak, pažnja se ne koncentriše na ono što je najvažnije. Oko ne sme da luta, mora odmah da bude zadržano koncepcijom slike.

Faktografski snimci

Kamera je "mašina za beleženje uspomena" koje su mnogobrojne kada se putuje. Ako ih ne dramatizuje fotograf, verovatno neće biti zadovoljan ni njihovim izgledom na snimcima: stari spomenici, istorijske tvrđave, arhitektura i folklorni kurioziteti, sa malo odgovarajućih oblaka, pogodnim osvetljenjem, dobrim izborom filtera i ugla snimanja - ispašće sasvim privlačno na fotografijama.

Neinteresantne fizionomije

Kada se snimaju portreti, tražite pre svega interesantne tipove, izražajne, one u čijim očima se naslućuje jedan određeni lik, karakter. Neke osobe su izuzetno fotogenične i pravo je zadovoljstvo snimati ih.

Kako nazigled nefotogenične objekte pretvoriti u fotogenične

Kada se snimaju pokretni objekti, ne sme se zaboraviti da se kratkom ekspozicijom prikazuju kao zamrznuta akcija, a da se dugom ekspozicijom postiže veći utisak brzine.

Izaberite pravi ugao i sačekajte pravi momenat. Okidač je neka čudna bolest većine fotografa. Najpre snime, a tek posle razmišljaju o objektu. Ne treba propustiti ni jednu priliku da se objekat uhvati. Tek potom, može da se traži druga stajna tačka i ponovi snimak, mirnije, jer je već jedan snimak osiguran.

Treba uvek ući u "srce gomile", to je mesto gde će se naći bezbroj dinamičnih i zanimljivih momenata. Mitinzi, igranke, vašari, izletišta i slična mesta - uvek pružaju materijal za kameru. I ne zaboravite: kada se ljudi zabavljaju, oni sarađuju sa fotografom. Ne primećuju ga tada, ne poziraju i ne gnjave ga svojim željama.

Oštrina ne mora uvek da bude u dubinu. Neki motiv će izgledati interesantnije i efektnije ako samo prednji plan bude oštar a zadnji ne, i obrnuto.

Ako se, pri snimanju iz pokretnog objekta, žele dobiti sasvim oštri objekti koji se snimaju, mora da se upotrebi što kraća ekspozicija, najduža 1/250s. Pri tome, objekat ne sme da bude blizu kamere, već najmanje na stostrukoj žižnoj daljini objektiva.

Ako naiđe neki zanimljivi prolaznik, treba ga uklopiti sa nekom interesantnom pozadinom. Fotograf će morati malo da se prošeta sa njim, diskretno ga prateći sa pripremljenim elementima za snimanje.

Obratiti pažnju na filtere i efekte koji se dobijaju njihovom primenom.